Sok od Višanja

Recept za domaći sok od višanja

Sok od Višanja - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• 10 kg višanja
• 3 kesice limontusa
• 2-3 kesica vanin šećera
• šećer (1kg na 1 litar sirupa)

Priprema:

Višnje izgnječiti, dodati limontus i ostaviti da odstoje 10-12 časova.

Višnje procediti i još izgnječiti prvo kroz ređi đerđef da se odvoje koštice.

Zatim procediti kroz gušće sito.

Na kraju sok procediti kroz gusto sito.

Sipati u šerpu, dodati šećer (1kg na litar sirupa), 2-3 kesice vanilin šećera i staviti da provri.

Ohladiti i sipati u flaše.

Salata sa avokadom i tunjevinom

Recept za pripremu salate sa avokadom i tunjevinom

Salata sa avokadom i tunjevinom - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• konzerva tunjevine
• jedan avokado
• 1 manji krastavac
• 5 kom. chery paradajza ili jedan manji paradajz
• kašika senfa
• seme susama, lana i suncokreta za posipanje
• nekoliko listova zelene salate

Puter od Kikirikija

Recept za pravljenje domaćeg kikiriki putera

Puter od Kikirikija - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• 300g kikirikija, nepečenog i neslanog
• prstohvat soli

Priprema:

Kikiriki pecite oko 15 minuta na 160°C u zagrejanoj rerni. Ako volite, možete ga prepeći

Posna proja od heljdinog brašna

Posna proja od heljdinog brašna

 Posna proja od heljdinog brašna - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• 1 čaša heljdinog brašna
• 1 1/2 čaše kisele vode
• kašičica sode bikarbone
• malo maslinovog ulja
• 1 paprika iz turšije
• šinija nasečenog spanaća

Priprema:

Zdravi Keksići

Recept za zdrave keksiće

Zdravi Keksići - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• 100g pahuljica (ovsene, ražene)
• 30g kokosa
• 40g heljdinog brašna (ili neko drugo integralno)
• puna kašika lanenih semenki
• 1 kašičica praška za pecivo
• 2 mala prstohvata soli
• 120g krupno seckanih badema ili lešnika
• 50g suvih brusnica ili grožđa
• 70g naseckanih suvih šljiva ili kajsija
• po ukusu malo cimeta i đumbira
• 50ml vode ili soka od narandže
• 80ml ulja

Omekšavanje voća dejstvom toplote

Kako omekšati voće uticajem toplote

    Od metoda obrade toplotoma koje se primenjuju u pripremanju voća, najčešće je dinstanje, pečenje i prženje.

    Dinstanje voća

    Ako se voće dinsta u celom komadu ili prepolovljeno, gotovo jelo naziva se kompot. Dinstanje voća za kompot treba obaviti na umerenoj vatri, poklopljeno. Paziti se mora da se voće nebi raspalo. Kompot se može poslužiti i topao i hladan. Ako se služi hladan, onda ga treba služiti poklopljenog, kako bi se mirisni

UPOTREBA VOĆA

Upotreba sirovog svežeg voća

    Voće se može upotrebiti za pripremanje mnogih raznovrsnih jela od sirovog voća. Kao i povrće, voće se za ova jela usitnjava, i to najčešće sečenjem, nešto krupnijim rendisanjem, pasiranjem ili usitnavanjem (piriranjem). Voće ne treba toliko usitnjavati kao povrće, jer se i nešto grublje usitnjeno dobro podnosi. Osim toga, suviše usitnjeno voće, deluje neugledno, kašasto, a već je poznato da se u takvom usitnjenom voću u priličnoj meru uništava znatna količina vitamina.

    Od sečenog ili rendisanog voća mogu se pripremati sledeća jela:

Pripremanje voća

Pripremanje voća

    Promene sastojaka voća u procesu pripremanja

    Kod ljuštenja i usitnjavanja dolazi do promene boje na površini oljuštenog voća. Ova promena boje može se sprečiti ako se voće nakon ljuštenja ili usitnjavanja prelije sokom od limuna. Kiselina sprečava delovanje oksidirajućih fermenata.

    Kod kuvanja i pečenja voća dolazi do sličnih promena kao i kod povrća, ali vreme omekšavanja je, uopšte uzevši, kraće. Tanji zidovi celuloznih opni voća pri termičkoj obradi lakše prskaju i sok iz ćelija lakše izlazi. Zbog velikog sadržaja vode u ćelijama, na vatri se voće smežura (naročito je to vidljivo kod pečenog voća).

Voće

Voće u kulinarstvu

    Čitav niz namirnica boljnog porekla, prijatnog ukusa i mirisa, bogatih mineralnim solima i vitaminima, nose zajednički naziv voće. Pri njihovom razvrstavanju u grupe, kao i kod povrća, polazi se od hemijskog sastava i na osnovu toga razvrstava se u dve velike grupe, i to: voće bogato vodom i voće bogato mastima.

    

     Voće bogatao vodom. Sadržaj vode u ovom voću ide i do 95%, zbog čega mu je kalorična vrednost veoma mala (na primer 100 grama jagoda daje 40 kalorija) . Sadržaj ugljenih hidrata je različit, zavisno od vrste, a belančevina i masti

Pečurke

Upotreba i pripremanje pečuraka

    Pečurke (gljive) čine posebnu grupu povrća, veoma cenjenu zbog svog ukusa i istovremeno veoma opasnu zbog sadržaja otrovnih materija u nekim vrstama. One sadrže biološki vredne belančevine, prilično ugljenih hidrata i vrlo malo masti.

    Zbog vrlo prijatnog ukusa, pečurke se rado koriste i njima se u jelovniku uvek unosi prijatna promena. Iako u našim šumama i na livadama ima mnogo pečuraka, ne bi se moglo reći da se one koriste u onoj meri koliko bi to bilo moguće. Jedan od najvećih razloga slabog korišćenja je svakako nepoznavanje pečuraka. Naime, postoji

Termička obrada povrća

Spremanje povrća termičkom obradom

    Da bi se sastojci povrća u procesu kuvanja (termičke obrade) povrća što je moguće bolje očuvali, treba se pridržavati sledećeg:

    omekšavati (kuvati, dinstati i dr.) što kraće vreme, toliko samo da povrće omekša; izbegavati podgrevanje jela sa povrćem i izostaviti dugo krčkanje; veće količine povrća kuvati u nekoliko puta, da bi se izbeglo suviše dugo izlaganje dejstvu toplote; po mogućstvu povrće brzo ohladiti; kod planiranja ručka, uz kuvano povrće treba uvek obezbediti i neko jelo od sirovog povrća; primenjivati takve metode kuvanja pri kojima će se vrednost povrća najviše očuvati

Pripremanje sirovog povrća

Sirovo povrće - priprema

    Kod pravilne primene postupka pri čišćenju i pranju, povrće zadržava u sirovom stanju najveći procenat svojih sastojaka, pa zvog toga, tako sirovo, treba da bude što češće sastavni deo svakodnevne ishrane. Skoro sve vrste povrća mogu se pripremati i koristiti u sirovom stanju. Izuzetak čine neke vrste (boranija, kelj), koje se, zbog sadržaja nekih štetnih sastojaka a koji se razaraju pri kuvanju, mogu koristiti samo termički obrađene (kuvane).

    Prilikom upotrebe sirovog povrća, temeljno pranje je od posebnog značaja. Lisnato povrće i karfiol mogu se ostaviti 5-10 minuta u malo posoljenoj vodi. Posle pranja se povrće obično seče ili rendiše (usitnjava). Povrće sa čvrstom

PRIPREMANJE POVRĆA

Kako pripremati povrće

    Sadržaj celuloze i druih teže teže svarljivih sastojaka, zahteva odgovarajuću "pretpripremu" i obradu povrća, kako bi se učinilo što lakše svarljivim, ukusnijim i za organizam korisnijim. Delovanjem toplote rastvara se pektin, pa opne celuloze postaju rastresitije, prskaju i povrće postaje mekše. Rastresitost povrća se može postići i tehničkom obradom, kao što je, na primer, sečenje, rendisanje ili pasiranje.

    Celulozne opne nisu jednako čvrste kod svih vrsta povrća. Tako, na primer, mlada šargarepa ima manju celuloznu opnu od raznih vrsta kupusa ili od pasulja. Od čvrstoće celuloznih

Povrće

Povrće u kulinarstvu

    Delovi povrtarskog bilja (koren, stablo, lišće, cvet, plod, seme) koji se upotrbebljavaju za ljudsku ishranu nazivaju se jednim imenom povrće.

    Uzeto kao celina, povrće je značajan izvor mineralnih soli i vitamina, dok se vrste međusobno razlikuju u pogledu sadržaja belančevina, masti, ugljenih hidrata i vode. Otud potiče i raznolikost u njihovom razvrstavanju. Neki ih razvrstavaju, s obzirom na deo biljke koji se u ishrani koristi, na: korenasto i krtolasto, lisnato, cvetasto, plodovito i mahunasto.

    Drugi ih, pak, na osnovu sadržaju ugljenih

Namirnice biljnog porekla - Žitarice

Žitarice

    Pod žitaricama se podrazumevaju zreli plodovi pšenice, kukurza, raži, ječma, ovsa, pirinča i prosa, koji se kao hrana upotrebljavaju koji se kao hrana upotrebljavaju u neprerađenom vidu (celo zrno) ili, pak, u prerađenom stanju (oljušteno i mlinski prerađeno brašno, griz, i slično) pa se od njih proizvode razne vrste hleba i peciva.

    U svim oblastima s umerenom klimom i subtropskim oblastima žitarice su glavni izvor energije. Uzrok tome je njihovo bogatstvo ugljenim hidratima (skrob), belančevinama, vitaminima B grupe i mineralnim materijama, s

FIZIOLOŠKI ASPEKTI PRIPREMANJA HRANE

Fiziološki aspekti pripremanja hrane

Pripremanje hrane

    Veština pravilne ishrane nije samo u sastavljanju jelovnika, već i u pripremanju hrane.

Neveštim i nemarnim spremanjem može se upropastiti i najkvalitetnija hrana.

    Pripremanje hrane ima za cilj da namernice dovede u takvo stanje da ih organizam što bolje i kompletnije iskorišćava. To se postiže sitnjenjem, mlevenjem, termičkom obradom (izlaganje namirnica dejstvu toplote)

    Sitnjenjem se razaraju vezivne opne i sitne tetive mesa; mlevenjem žita drobe se njihovi celulozni omotači i na taj način namirnice postaju podložnije dejstvu sokova za varenje.

Sastojci Hrane: Mineralne soli

Najvažniji sastojci hrane

Najvažniji sastojci hrane su: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. U ovom postu možete pročitati o mineralnim solima.

Mineralne soli

    Nalaze se u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Prisustvo mineralnih soli u hrani od velike je važnosti. Naročito pojedinih kao što su: natrijum, hlor, kalcijum, fosfor, gvožđe i jod.

Sastojci Hrane: Vitamini

Najvažniji sastojci hrane

Najvažniji sastojci hrane su: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. U ovom postu možete pročitati o vitaminima.

    

   Vitamini

    Danas se o vitaminima mnogo govori kao o važnim sastojcima hrane, čiji nedostatak dovodi do različitih poremećaja u organizmu, iako oni ne služe ni kao materijal za gradnju ćelija ni kao energetski izvor.

Sastojci hrane: Ugljeni Hidrati

Najvažniji sastojci hrane

Najvažniji sastojci hrane su: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. U ovom postu možete pročitati o ugljenim hidratima.

Ugljeni hidrati

    Ugljeni hidrati su uglavnom sastojci biljnih namirnica, dok ih u životinjsim ima u veoma malim količinama, na primer u 100 grama mesa ima jedva 0,5 grama ugljenih hidrata, jedina hrana životinjskog porekla koja sadrži značajnu količinu ugljenih hidrata su mlečni proizvodi.

Sastojci Hrane: Masti

Najvažniji sastojci hrane

Najvažniji sastojci hrane su: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. U ovom postu možete pročitati o mastima.

Masti

    U ljudskoj ishrani masti predstavljaju dragocen izvor telesne toplote i energije. Poznato je da pri svakom radu organizam troši izvesnu količinu energije, a da bi je obnovio čovek mora da se hrani onim namirnicama koje su izvor energije, kao što su to masti ( i ugljeni hidrati i belančevine su