Sastojci Hrane: Vitamini

Najvažniji sastojci hrane

Najvažniji sastojci hrane su: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. U ovom postu možete pročitati o vitaminima.

    

   Vitamini

    Danas se o vitaminima mnogo govori kao o važnim sastojcima hrane, čiji nedostatak dovodi do različitih poremećaja u organizmu, iako oni ne služe ni kao materijal za gradnju ćelija ni kao energetski izvor.

    Vitamini se javljaju u hrani u inzvaredno malim količinama, pa ipak dovoljnim da ispune svoj zadatak u organizmu. Ipak svaka namernica ne sadrži i sve potrebne vitamine i zato je neophodno da hrana bude mešovita. Ali i uzimanje mešovite hrane može da bude nekorisno ako se s njom postupa nemarno. Razni postupci pri preradi, kuvanju i konzerviranju hrane mogu da unište vitamine u njoj.

    Poznato je da se neki vitamini rastvaraju u mastima, kao vitamini A, D, E i K, dok se drugi rastvaraju u vodi. Jedni su otporni prema toploti i dužem stajanju, dok se drugi u ovim uslovima uništavaju. Tako na primer, spanać, koji je dosta bogat vitaminom C, već na običnoj sobnoj temperaturi za jedan, dva dana stajanja gubi polovinu od prvobitne svoje količine. Može se, uopšte, reći da su vitamini rastvorljivi u mastima otporniji prema dejstvu toplote.

    Iako su naša znanja o vitaminima relativno novijeg datuma, ipak se danas sa sigurnošću može reći da su izvesni vitamini važni činioci u ljudskoj ishrani.

    

   Vitamin A:

 
    Vitamin A se nalazi u punomasnom mleku, ribljem ulju, maslu, žumancu, nekim vrstama povrća i dr. Minimalna količina od 3-5 miligrama u svakodnevnoj hrani podmiruje potrebe organizma u ovom vitaminu. Ako se unese u većim količinama sakuplja se kao zaliha u jetri i troši kada je organizam u oskudici.

    Od praktičnog je značaja da se vitamin A može zagrevati i do 120C a da pri tome ne gubi ništa od svoje vrednosti.

    U ishrani dece vitamin A je naročito važan, jer nedostatak tog vitamina usporava rastenje, koža i sluzokoža pokazuju smanjenu otpornost te dolazi do čestih infekcija. Smetnje vida, koje nastaju zbog nedostatka ovog vitamina, odražavaju se na razne načine. U lakšim slučajevima nastupa takozvano kokošije slepilo (čovek ne vidi u sumraku), dok u težim može doći do gubitka vida.

   Vitamin D:

 
    Vitamin D naziva se još i "antihristični" vitamin, jer je oboljenje nastalo usled nedostatka tog vitamina poznato pod imenom rahitis. Ono se ispoljava zakržljalošću i omekšanjem kostiju, usled čega nastaju tzv. "O" i "X" noge, i krivljenje skeleta.

    Videli smo već ranije da je za pravilan razvitak kostiju i zuba uz kalcijum i fosfor neophodan i vitamin D, pa je od izvanredne važnosti da je u dovoljnoj količini zastupljen u ishrani dece, trudnica i dojilja. Ulje morskih riba naročito je bogato vitaminom D, mada ga ima dosta i u mleku, maslu, žumancu i jetri. Hrana biljnog porekla siromašna je ovim vitaminom.

    Kako se vitamin D stvara u koži pod dejstvom sunčevih zraka, najbolja preventiva od rahitisa je sunčanje dece leti, a zimi davanje ribljeg ulja.

  Vitamin C:

 
    Vitamin C je vrlo rasporstranjen u prirodi. Ima ga mnogo u limunu, pomorandži, šipku i paprici. Meso, mleko i ostale namirnice životinjskog porekla sadrže ga u malim količinama ili ga uopšte ne sadrže. Na visokoj temperaturi i stajanjem na vazduhu brzo propada, pa je zato namirnice koje ga sadrže potrebno kuvati u što kraćem vremenu i poklopljenom sudu, kako bi što manje dolazile u kontakt sa vazduhom. Najidealnije je spremanje povrća u pari, jer se prilikom kuvanja vitamin C rastvara u vodi i odstranjuje zajedno sa njom.

    Čovečiji organizam nije u stanju da nagomilava rezerve vitamina C, zato je potrebano da se svakodnevno unosi svežom hranom. Dnevne potrebe se kreču oko 50-100 miligrama. Oboljenje koje nastaje usled nedostatka vitamina C u hrani naziva se skorbut. Danas se javlja ređe nego ranije i u znatno blažem obliku. Ispoljava se krvarenjem iz desni, umorom, krvarenjem po koži i sluzokožama.

    U ranom detinjstvu nedostatak vitamina C nepovoljno deluje na formaciju zuba.

    Potrebe za vitaminom C povećavaju se u trudnoći, pri dojenju, napornom radu i infektivnim oboljenjima.

   

    Vitamin grupe B:

     Ovoj grupi pripada čitav niz u vodi rastvorljivih vitamina, dosta otpornih prema toploti, od kojih svaki ima posebnu ulogu u telu. Obično se u prirodi nalaze zajedno, u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Glavni izvori su: žita, ljuska pirinča, pasulj, grašak, pivski kvasac, jetra, bubrezi i mršavo meso. U manjim količinama sadrži ih žumance, sveže mleko, krompir i orasi. Treba napomenuti da je belo brašno siromašno vitaminima B grupe, jer se najveći deo vitamina gubi pri preradi.

    Iz ove grupe značajni su vitamini B1, B2, B12 i takozvani PP faktor.

 

  Vitamin B1:

   Vitamin B1 (aneurin). Ovaj vitamin je od značaja za decu i odrasle. Iako su dnevne potrebe organizma za njim minimalne oko 2 miligrama, nedostatak vitamina B1 dovodi do poremećaja u organizmu koji se u ozbiljnim slučajevima odražavaju: slabošću živaca, mišića, srca, pojavom otoka i preosetljivošću. Oboljenje se naziva beri-beri, i sreće se često u Aziji, u krajevima gde je ishrana jednolična i oskudna u vitaminu B1.

    U lakšim slučajevima javljaju se zamor, razdražljivost, gubitak apetita, bolovi u udovima, lupanje srca. 

    Vitamin B1 ima izvesnu ulogu pri razlaganju ugljenih hidrata, pa se zbog toga pri povećanom unošenju ugljenih hidrata povećavaju i potrebe za ovim vitaminom. Vitamin B1 ne pravi zalihe u organizmu, pa je potrebno njegovo svakodnevno unošenje.

   

    Vitamin B2:

 
     Vitamin B2 je veoma rasprostranjen u prirodi. Dnevne potrebe organizma se kreću oko 2-3 miligrama. Nedostatak ovog vitamina ispoljava se stvaranjem pukotina i krasta u uglovima usana i očiju. Oko ušiju, nosa i usta javlja se sitno perutanje kože, a na dodirnoj liniji sluzokože i kože usana, usne su crvenije. Nije retka pojava svraba u očima, oticanje očnih kapaka i promena na jeziku.

   

   Vitamin B12:

 
    Vitamin B12 ima povoljno dejstvo na lečenje izvesnih vrsta malokrvnosti. Nalazi se uglavnom u mesu i jetri. Dnevne potrebe iznose oko 1 miligram.

  

    PP faktor:

 
     PP faktor (nijacin) takođe spada u grupu vitamina B. Nodostatak ovog vitamina izaziva oboljenje poznato pod nazivom pelagra (majasil), koje je još i danas rašireno u krajevima gde se ljudi hrane jednoličnom hranom siromašnom ovim vitaminom. Oboljenje se ispoljava u zapaljenju kože i poremećajima u gotovo celom organizmu, a naročito u organima za varenje. Ovi poremećaji praćeni su često upornim prolivima. Javljaju se i duševni poremećaji uz gubitak volje.

    PP faktor se nalazi u svim namirnicama u kojima se nalaze i ostali članovi B grupe, a dnevne potrebe su u zavisnosti od vrste rada i kreću se od 12-20 miligrama.

    

    Spomenuli smo već da su vitamini veoma rasprostranjeni u prirodi, ali ipak dolazi do nedostatka vitamina u ljudskoj ishrani što ima za posledicu razna oboljenja. Oboljenja koja nastaju zbog nedovoljnog unošenja vitamina nazivaju se hipovitaminoza-ma, za razliku od avitaminoza koje su izazvane potpunim nenostatkom vitamina u hrani.

 ..........................................................................................................................................................

Ako Vam se dopao post, podelite ga na društvenim mrežama i doprinesite da se za blog čuje dalje. Hvala! ♥