Sok od Višanja

Recept za domaći sok od višanja

Sok od Višanja - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• 10 kg višanja
• 3 kesice limontusa
• 2-3 kesica vanin šećera
• šećer (1kg na 1 litar sirupa)

Priprema:

Višnje izgnječiti, dodati limontus i ostaviti da odstoje 10-12 časova.

Višnje procediti i još izgnječiti prvo kroz ređi đerđef da se odvoje koštice.

Zatim procediti kroz gušće sito.

Na kraju sok procediti kroz gusto sito.

Sipati u šerpu, dodati šećer (1kg na litar sirupa), 2-3 kesice vanilin šećera i staviti da provri.

Ohladiti i sipati u flaše.

Voćni Šejk

Recept za Voćni Šejk

Voćni Šejk - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• 2 srednje banane
• šoljica jagoda i višanja
• šolja sojinog mleka

Priprema:

Umesto jagoda možete staviti i drugo bobičasto voće (malina, kupina, borovnica...) a umesto sojinog možete koristiti i bademovo mleko.

Sve sipati u blender i miksati.

U šejk možete staviti mlevene orahe, lešnike, bademe.

Prijatno!

Video Recept:

Omekšavanje voća dejstvom toplote

Kako omekšati voće uticajem toplote

    Od metoda obrade toplotoma koje se primenjuju u pripremanju voća, najčešće je dinstanje, pečenje i prženje.

    Dinstanje voća

    Ako se voće dinsta u celom komadu ili prepolovljeno, gotovo jelo naziva se kompot. Dinstanje voća za kompot treba obaviti na umerenoj vatri, poklopljeno. Paziti se mora da se voće nebi raspalo. Kompot se može poslužiti i topao i hladan. Ako se služi hladan, onda ga treba služiti poklopljenog, kako bi se mirisni

UPOTREBA VOĆA

Upotreba sirovog svežeg voća

    Voće se može upotrebiti za pripremanje mnogih raznovrsnih jela od sirovog voća. Kao i povrće, voće se za ova jela usitnjava, i to najčešće sečenjem, nešto krupnijim rendisanjem, pasiranjem ili usitnavanjem (piriranjem). Voće ne treba toliko usitnjavati kao povrće, jer se i nešto grublje usitnjeno dobro podnosi. Osim toga, suviše usitnjeno voće, deluje neugledno, kašasto, a već je poznato da se u takvom usitnjenom voću u priličnoj meru uništava znatna količina vitamina.

    Od sečenog ili rendisanog voća mogu se pripremati sledeća jela:

Pripremanje voća

Pripremanje voća

    Promene sastojaka voća u procesu pripremanja

    Kod ljuštenja i usitnjavanja dolazi do promene boje na površini oljuštenog voća. Ova promena boje može se sprečiti ako se voće nakon ljuštenja ili usitnjavanja prelije sokom od limuna. Kiselina sprečava delovanje oksidirajućih fermenata.

    Kod kuvanja i pečenja voća dolazi do sličnih promena kao i kod povrća, ali vreme omekšavanja je, uopšte uzevši, kraće. Tanji zidovi celuloznih opni voća pri termičkoj obradi lakše prskaju i sok iz ćelija lakše izlazi. Zbog velikog sadržaja vode u ćelijama, na vatri se voće smežura (naročito je to vidljivo kod pečenog voća).

Voće

Voće u kulinarstvu

    Čitav niz namirnica boljnog porekla, prijatnog ukusa i mirisa, bogatih mineralnim solima i vitaminima, nose zajednički naziv voće. Pri njihovom razvrstavanju u grupe, kao i kod povrća, polazi se od hemijskog sastava i na osnovu toga razvrstava se u dve velike grupe, i to: voće bogato vodom i voće bogato mastima.

    

     Voće bogatao vodom. Sadržaj vode u ovom voću ide i do 95%, zbog čega mu je kalorična vrednost veoma mala (na primer 100 grama jagoda daje 40 kalorija) . Sadržaj ugljenih hidrata je različit, zavisno od vrste, a belančevina i masti

Termička obrada povrća

Spremanje povrća termičkom obradom

    Da bi se sastojci povrća u procesu kuvanja (termičke obrade) povrća što je moguće bolje očuvali, treba se pridržavati sledećeg:

    omekšavati (kuvati, dinstati i dr.) što kraće vreme, toliko samo da povrće omekša; izbegavati podgrevanje jela sa povrćem i izostaviti dugo krčkanje; veće količine povrća kuvati u nekoliko puta, da bi se izbeglo suviše dugo izlaganje dejstvu toplote; po mogućstvu povrće brzo ohladiti; kod planiranja ručka, uz kuvano povrće treba uvek obezbediti i neko jelo od sirovog povrća; primenjivati takve metode kuvanja pri kojima će se vrednost povrća najviše očuvati

PRIPREMANJE POVRĆA

Kako pripremati povrće

    Sadržaj celuloze i druih teže teže svarljivih sastojaka, zahteva odgovarajuću "pretpripremu" i obradu povrća, kako bi se učinilo što lakše svarljivim, ukusnijim i za organizam korisnijim. Delovanjem toplote rastvara se pektin, pa opne celuloze postaju rastresitije, prskaju i povrće postaje mekše. Rastresitost povrća se može postići i tehničkom obradom, kao što je, na primer, sečenje, rendisanje ili pasiranje.

    Celulozne opne nisu jednako čvrste kod svih vrsta povrća. Tako, na primer, mlada šargarepa ima manju celuloznu opnu od raznih vrsta kupusa ili od pasulja. Od čvrstoće celuloznih

Povrće

Povrće u kulinarstvu

    Delovi povrtarskog bilja (koren, stablo, lišće, cvet, plod, seme) koji se upotrbebljavaju za ljudsku ishranu nazivaju se jednim imenom povrće.

    Uzeto kao celina, povrće je značajan izvor mineralnih soli i vitamina, dok se vrste međusobno razlikuju u pogledu sadržaja belančevina, masti, ugljenih hidrata i vode. Otud potiče i raznolikost u njihovom razvrstavanju. Neki ih razvrstavaju, s obzirom na deo biljke koji se u ishrani koristi, na: korenasto i krtolasto, lisnato, cvetasto, plodovito i mahunasto.

    Drugi ih, pak, na osnovu sadržaju ugljenih

Mleko

Mleko u kulinarstvu

    Mleko i mlečni proizvodi sadrže gotovo sve energetske, gradivne i zaštitne materijale.

    Mleko se prilično lako kvari, te, pored svih dobrih svojstava, može da ugrozi zdravlje potrošača. Zbog toga je potrebno poznavati osobinu mleka i uslove čuvanja.

    Dobro kravlje mleko ima žućkastu boju i specifičan prijatan ukus i miris, ali ako se ne čuva pod odgovarajućim uslovima, ono brzo gubi ova svojstva.

    Kondenzovano mleko može se upotrebljavati umesto svežeg, za pripremanje raznih vrsta jela. Pomeša se 170 grama kondenzovanog mleka sa 500 grama vode. Koristi se i kao dodatak kafi, raznim vrstama čorbi, marinadama za pripremanje salate, što svakako dobrinosi poboljšanju ukusa i povećanju hranljive vrednosti. U otvorenoj limenki može se ostaviti najduže 2 do 3 dana, ali je najbolje da se preruči u porculanski sud.

    Mleko u prahu dolazi u trgovinu kao punomasno i obrano mleko. Da bi se dobio pravilan rastvor mleka, treba punomasno mleko u prahu razrediti vodom u odnosu 1:7, što znači da 1 litar mleka uzima 125 grama u prahu i 875 grama vode.

UPOTREBA JAJA

Kako upotrebljavati jaja

    Jaja spadaju u red vrlo cenjenih namirnica, kako zbog hranljive tako i zbog zaštitne vrednosti
svojih sastojaka (u jajateu su zastupljene gotovo sve važne mineralne materije, a u žumancetu se nalaze vitamini A, D, B, i E).

    Ljudski organizam veoma dobro iskorišćuje hranljive materije iz jajeta. Pa i pored svih svojih pozitivnih svojstava, jaje ne treba da se smatra za bezopasnu namirnicu, jer klice mogu da prodru u njegovu unutrašnjost i pored zaštitne ljuske. Mogućnost zagađenja je najveća pri upotrebi naprslih jaja.

    Jaja koja se upotrebljavaju za ljudsku ishranu treba da su neoštećena, a kad se razbiju, boja

Sastojci Hrane: Vitamini

Najvažniji sastojci hrane

Najvažniji sastojci hrane su: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. U ovom postu možete pročitati o vitaminima.

    

   Vitamini

    Danas se o vitaminima mnogo govori kao o važnim sastojcima hrane, čiji nedostatak dovodi do različitih poremećaja u organizmu, iako oni ne služe ni kao materijal za gradnju ćelija ni kao energetski izvor.