Omekšavanje voća dejstvom toplote

Kako omekšati voće uticajem toplote

    Od metoda obrade toplotoma koje se primenjuju u pripremanju voća, najčešće je dinstanje, pečenje i prženje.

    Dinstanje voća

    Ako se voće dinsta u celom komadu ili prepolovljeno, gotovo jelo naziva se kompot. Dinstanje voća za kompot treba obaviti na umerenoj vatri, poklopljeno. Paziti se mora da se voće nebi raspalo. Kompot se može poslužiti i topao i hladan. Ako se služi hladan, onda ga treba služiti poklopljenog, kako bi se mirisni
aromatični sastojci voća očuvali. Jako sočno voće dinsta se u vlastitom soku. Čvršćem voću se dodaju šećerni rastvor,, vino ili voćni sok. Količina šećera zavisi od sadržaja voćnih kiselina.

    Voćni pire ili "mus" priprema se od dinstanog pasiranog voća. Najćešće se voćni pire priprema od jabuka, koje veoma brzo omekšaju. One se za pire kuvaju sa ljuskom, koja se odstranjuje nakon dinstanja (pasiranjem). Za pire se jabuka, dunje ili kruške mogu i peći. Tada se dobija veoma ukusan pire. Gotovom pireu mogu se dodavati proprženi mleveni orasi, lešnici ili badem.

    Pečenje voća

    Ovaj način omekšavanja najčešće se primenjuje kod jabuka, dunja ili nekih sorti kršaka. Veoma su ukusne i šljive.

    Oprane, neoljuštene jabuke ili dunje treba malo izdubiti i napuniti sa malo šećera i maslaca. Pećnicu predhodno treba zagrejati na 175C stepeni. Jabuke ili dunje poređati na pleh ili vatrostalni sud i peći oko 20-25 minuta. Pečene posipati šećerom u prahu. Mogu se služiti tople ili hladne. Ako se peču šljive, onda im je potrebno pre pečenja izvaditi koštice, poređati ih gusto i posuti sa malo šećera u prahu ili cimetom. Veoma su ukusne ako se pred kraj pečenja preliju sa malo slatke pavlake. Mogu se poslužiti tople i hladne.

    Prženje voća

    Najćešće se prže jabuke, ali se isto tako mogu pržiti i polovine bresaka, kajsija, i drugog voća (kolutova ananasa, polovine banana). Pripremljeno voće se umače u nešto gušće levano testo. Mleko, ili jedan deo mleka, može se za ovo testo zameniti belim vinom. Ulje treba da je dovoljno zagrejano (ali ne pregrejano), tako da se od testa napravi zaštitna pokorica. Ako uljie nije dovoljno zagrejano, voće će upiti previše masnoće, postače neugledno, izgubiće znatno na ukusu i teško je svarljivo. Prženo voće treba stavljati na žičani podložak ili upijajuću hartiju, da se dobro ocedi. Posipa se šećerom u prahu i služi dok je toplo. Jabuke i kružke se za prženje seku u lepe kolutove i dobro ih je pre prženja nakapati sokom od limuna.

    Smrznuto voće

    Najveću vrednost i ukus zadržava smrznuto voće ako se toplotom ne obrađuje, nego ako se otopi (odmrzne) i odmah služi. Dužim stajanjem nakon otapanja menja se izgled i ukus voća. Svakako da se suviše hladno voće, već iz zdravstvenih razloga, ne treba upotrebljavati.

    Voće koje je zamrznuto bez šećera, ili ako je samo posipano šećerom, brže se otapa od onog koje je zamrznuto u šećernom rastvoru. Najbolje je da se smrznuto voće stavi u staklenu činiju, poklopi i tako odmrzne. Voće koje je smrznuto bez šećera može se preliti mlakim šećernim rastvorom i da se tako ostavi dok se ne odmrzne.

    Za pripremu voća u mikseru može se koristiti i smrznuto voće. Stavlja se na rotirajući nožić i tako brzo usitni. Ovako usitnjeno voće se koristi za razne vrste voćnih napitaka.

    Ako se smrznuto voće koristi za pripremanje bole, otapa se u jednom delu vina koje je za tu svrhu već predviđeno.

    Ako se ovakvo voće koristi za kolače, onda se samo otkravi i tako složi na podlogu. Podloga (testo) se pre toga pospe mrvicama (prezlama) koje će upiti vodu što je pusti voće.

    Sušeno voće

    Najčešće upotrebljavano suvo voće su šljive, suvo grožđe, smokve, kajsije, breskve, nešto manje jabuke i kruške. Posebno se mnogo koristi suvo grožđe. Sušeno voće pre upotrebe treba dobro oprati, 10-12 časova ostaviti u vodi, i u toj vodi ga kuvati. Pri potapanju treba vodi dodati nešto šećera. Kod nekih vrsta može se kuvanje zameniti nešto dužim potapanjem i u tom slučaju voće mnogo bolje bubri. Sušeno voće može se koristiti kao kompot, kao voće za kolače, zatim kao sastavni deo kohova, raznih kaši od pirinča, griza i pudinga. Usitnjeno suvo voće, naročito kajsije, podesno je za pripremanje napitaka, raznih voćnih kremova, zatim nadeva za torte ili kolače.

    Suvo grožđe treba pre upotrebe staviti u cediljku, a zatim spustiti u mlaku vodu, dobro i brzo oprati, a zatim u hladnoj vodi isprati i dobro ocediti. Preporučljivo je da se suvo grožđe ostavi u mlakoj vodi da bubri. Suvo grožđe je podesno kao dodatak voćnim salatama, mlečnim kašama, raznim  vrstama peciva, kolača i drugo. Ako se dodaju testu koje se mora dobro izraditi (na primer, kod kiselog testa, kuglofa i slično), dodaje se na kraju, kada je testo već izrađeno. Suvo grožđe se može zameniti sitno isečenim komadićima sušenih jabuka, kajsija ili krušaka.

    Voće u prahu

    Voće u vidu praha ima posebana značaj u industriji prehrambenih proizvoda. U trgovini se mogu naći limun i pomorandža u prahu. Upotrebljava se tamo gde je potreban sok od limuna ili pomorandže. Naročito je ovakav prah podesan za pripremanje raznih kremova i slatkih čorbi. On se samo priprema prema uputstvu, a zatim upotrebi kao prirodan sok. Veća količina praha može se rastopiti i kao tečnost čuvati u dobro zatvorenim bocama.

 ..........................................................................................................................................................

Ako Vam se dopao post, podelite ga na društvenim mrežama i doprinesite da se za blog čuje dalje. Hvala! ♥