UPOTREBA VOĆA

Upotreba sirovog svežeg voća

    Voće se može upotrebiti za pripremanje mnogih raznovrsnih jela od sirovog voća. Kao i povrće, voće se za ova jela usitnjava, i to najčešće sečenjem, nešto krupnijim rendisanjem, pasiranjem ili usitnavanjem (piriranjem). Voće ne treba toliko usitnjavati kao povrće, jer se i nešto grublje usitnjeno dobro podnosi. Osim toga, suviše usitnjeno voće, deluje neugledno, kašasto, a već je poznato da se u takvom usitnjenom voću u priličnoj meru uništava znatna količina vitamina.

    Od sečenog ili rendisanog voća mogu se pripremati sledeća jela:

    Voćen salate (slatke salate od raznog voća), zatim u obliku dodatka nekom povrću, pirinču, grizu, siru i drugo;

    slatka jela: kao sastavni deo voćnog pirinča, jela sa slatkim mekim sirom, razni voćni kremovi; 

    kao dodatak slatkim umacima, slatkim hladnim čorbama i drugo.

    Voćne salate

    Ove salate mogu se pripremati od jedne ili više vrsta voća. Svežem, sirovom voću mogu se dodati i seckani orasi, lešnici ili bademi, kao i predhodno nakvašeno suvo grožđe.

    Oprano voće treba sitnije iseći ili izrendisati (krupnije), dodati mu šećer, sok od limuna, ili neki drugi voćni sok, i lagano izmešati. Kao tečnost, može se uz sok od limuna koristiti i rum ili belo vino. Ukrasiti se može ulupanom slatkom pavlakom (šlagom). Služe se hladne.

    

    Usitnjenjo voće

    Jako usitnjeno (u mikseru) voće upotrebljava se u ishrani male dece. Može se koristiti i kao sastavni deo raznih napitaka sa mlekom (kiselim ili jogurtom), raznih voćnih umaka ili voćnih čorbi. Od mekog voća može se voćni pire pripremati pomoću viljuške ili odgovarajućeg ručnog pribora. Čvrsto voće se mora usitnjavati u mikseru. Nakon sitnjenja voću treba odmah dodati sok od limuna, šećer i durge dodatke, pa odmah služiti.

    Voćni sokovi

    Sokovi od svežeg voća sadrže sve dragocene sastojke voća u veoma lako svarljivom obliku. Za dobijanje soka koristi se samo besprekorno zdravo i potpuno zrelo voće. Oprano voće, ako je potrebno, malo se isitni (jabuke, kruške i slično) i odmah zatim stavlja u odgovarajuću mašinu ili centrifugu. Pri sečenju voća treba dodavati sok od limuna da bi se sprečilo tamnjenje i da bi se stabilizovali vitamini.

    Mekane vrste voća treba stavljati u voćne prese, nešto tvrđe voće se isitni i zatim stavlja u centrifugu, kao što smo već rekli, a citrusno voće (pomorandža, grejpfrut) cedi se na specijalnim presama. Pvako pripremljeni voćni sokovi imaju primenu u dijetalnoj ishrani, ishrani male dece i starijih osoba. Zbog svog odlično sačuvanog sastava i lekovitog dejstva, naročito su preporučljivi. Umesto na ovaj način pripremanja sokova, mogu se koristiti i industrijski proizvedeni sokovi.

    Malo "mućenje" sokova nastaje usled pektina, raznih bojnih materija i mineralnih sastojaka. Količina soka, koja se dobije, različita je i zavisi od sadržaja vode u plodu.

    Čaša ovako pripremljenog soka trebalo bi da se nađe nešto češće na stolu pre doručka, ručka ili pak, kao osveženje u pre - ili poslepodnevnim časovima.

    Gotovi, pasterizovani voćni sokovi - sok od jabuke, grožđa, pomorandže, grejpfruta i drugo - upotrebljavaju se kao zamena za sveže, pripremljene sokove.

 ..........................................................................................................................................................

Ako Vam se dopao post, podelite ga na društvenim mrežama i doprinesite da se za blog čuje dalje. Hvala! ♥