Voće

Voće u kulinarstvu

    Čitav niz namirnica boljnog porekla, prijatnog ukusa i mirisa, bogatih mineralnim solima i vitaminima, nose zajednički naziv voće. Pri njihovom razvrstavanju u grupe, kao i kod povrća, polazi se od hemijskog sastava i na osnovu toga razvrstava se u dve velike grupe, i to: voće bogato vodom i voće bogato mastima.

    

     Voće bogatao vodom. Sadržaj vode u ovom voću ide i do 95%, zbog čega mu je kalorična vrednost veoma mala (na primer 100 grama jagoda daje 40 kalorija) . Sadržaj ugljenih hidrata je različit, zavisno od vrste, a belančevina i masti
ima veoma malo. Voće je značajan izvor vitamina, naročito vitamina C i mineralnih soli. U voću žute boje (kajsije na primer) ima i provitamina A. Prijatan miris i ukus voću daju voćne kiseline i ulja jakog mirisa. Iako voće sadrži manje vitamina C nego povrće, ipak ga organizam više dobija putem voća koje se jede uglavnom sirovo (te se ne gubi kuvanjem).

    Neke vrste voća kao što su kupine, borovnice, šljive, sadrže sastojke koji dobro deluju protiv malokrvnosti.

    U voće bogato vodom ubrajaju se: pomorandže, limun, grožđe, maline, jagode, kupine, višnje, trešnje, kajsije, breskve, jabuke, kruške, šljive i slično.

    

    Voće bogato mastima. Hemijski sastav ove grupe, veoma se razlikuje od voća bogatog vodom. Energetska (kalorijska) voća koje pripada ovoj grupi (100 grama oraha daje 631 kaloriju) potiče od velike količine masti i značajnih količina belančevina i ugljenih hidrata. Nasuprot voću iz predhodne gurpe, ovo sadrži minimalne količine vode, zbog čega može duže da se održi. Međutim kad se oslobodi ljuske, u dodiru sa vazduhom i pod uticajem svetlosti, dolazi do užeglosti masti koje obilno sadrže. Sadržaj mineralnih soli i vitamina manji je nego u voću bogatom vodom.

    U ovu grupu spadaju: orasi, bademi, lešnici, kikiriki i slično.

Voće se razvrstava u nekoliko grupa, zavisno od sadržaja šećera u njemu, i to:

Do 5% badem; od 5-10% limun, borovnica, jagoda, lubenica, dinja; od 10 do 15% jabuka, kruška, kajsija, breskva, malina, kupina; od 15 do 20% šljiva, grožđe, sveža smokva; preko 20% urma, banana.

    Uobičajeno je, takođe, da se voće razvrstava i na sledeći način:

    I      jabučasto (jabuka, kruška , dunja, oskoruša, mušmula)

   II     koštičavao (trešnja, višnja, kajsija, breskva, šljiva)

  III     jagodasto (jagoda, kupina, malina, ribizle) i slično

  IV     jezgrasto (orah, lešnik, badem, kesten)

  V      citrusno (limun, pomorandža, mandarina, grejpfrut)

 VI     ostalo južno voće (smokva, urma, rokčići)

    Voće spada u namirnice koje se lako kvare (naročito ono koje je bogato vodom), te se zato prilikom branja, prenosa i čuvanja mora sa njim pažljivo da postupa. Branje je najbolje obavljati rukom (ne tresti voćku) ili pomoću naročitih voćarskih korpi. Za prenošenje služe sandučići, a kada je upitanju osetljivo voće treba ga obezbediti još i hartijom.

    Voće se čuva na temperaturi od 0 od +1C stepeni.

    Voće se u ishrani koristi kao samostalan dodatak u dnevnom obedu ili, pak, kao sastavni deo mnogih jela i poslastica. Najćešće ga upotrebljavamo sirovo, jer se sve vrste voća mogu tako da uzimaju,  a na taj način uneto u organizam ima i najveću hranljivu vrednost.

    U savremenom načinu konzerviranja voće se za zimu ostavlja i takozvanim dubokim zamrzavanjem. Ovako se spemaju naročito osetljive vrste voća (jagode, maline, kupine i drugo). Pri tome se sačuva veoma dobro vitamin C, kojeg je u zimskom periodu nešto teže obezbediti. Voće sa većim sadržajem vode (jagodasto voće) naročito je brzo podložno kvarenju. Njega treba nabavljati u manjim količinama, čuvati na hladnom mestu i utrošiti brzo. Posebnu grupu voća čini takozvano ljuskasto voće, koje, za razliku od sočnog voća, sadrži veći procenat masti (40% do 60%), belančevina (15% do 20%) i ugljenih hidrata (10% do 19%). Ovo voće, zbog većeg sadržaja masti, brzo užegne, naročito ako se očisti i samelje. Zato ga treba mleti neposredno pre upotrebe. Ono se koristi kao sastavni deo mnogih kolača i poslastica. Može se vrlo dobro upotrebiti u kombinaciji sa sočnim voćem (orasi sa jabukama, kruškama),  zatim sa sirom (trapist, kačkavalj), sa suvim šljivama i drugo. Čuva se na suvom, hladnom i promajnom mestu.

 ..........................................................................................................................................................

Ako Vam se dopao post, podelite ga na društvenim mrežama i doprinesite da se za blog čuje dalje. Hvala! ♥