Pečurke

Upotreba i pripremanje pečuraka

    Pečurke (gljive) čine posebnu grupu povrća, veoma cenjenu zbog svog ukusa i istovremeno veoma opasnu zbog sadržaja otrovnih materija u nekim vrstama. One sadrže biološki vredne belančevine, prilično ugljenih hidrata i vrlo malo masti.

    Zbog vrlo prijatnog ukusa, pečurke se rado koriste i njima se u jelovniku uvek unosi prijatna promena. Iako u našim šumama i na livadama ima mnogo pečuraka, ne bi se moglo reći da se one koriste u onoj meri koliko bi to bilo moguće. Jedan od najvećih razloga slabog korišćenja je svakako nepoznavanje pečuraka. Naime, postoji
uz jestive pečurke i veliki broj veoma otrovnih, koje su na prvi pogled veoma slične onima koje se jedu.

    Za one koji skupljaju pečurke i koji ih poznaju, evo nekoliko saveta kako da pravilno pri tome postupaju: jestive pečurke treba oprezno isčupati, a rupu koja posle toga ostane treba zatrpati. Pečurku okrenuti i pogledati da nije na struku počela da truli. Ne smeju se stavljati u najlonske vrećice ili dobro zatvorene kese. Najbolje je da se stavljaju u platnene torbe ili papirne kese koje se probuše na nekoliko mesta. Kod kuće sakupljene pečurke odmah istresti, raširiti i ostaviti na hladno i promajno mesto. Pečurke treba u toku 24 časa i potrošiti.

    Za pripremanje pečuraka treba koristiti emajlirane sudove.

    Pečurke treba pre kuvanja očistiti, tj. odstraniti im ostatke lišća, zemlje i slično, a zatim ih oprezno oprati. Posle pranja seći ih u tanke listiće i pripremati.

    Nikada ne treba upotrebljavati pečurke koje su sluzave, modrikaste ili zelenkaste. Stare, mekane, iako su jestive, ne treba upotrebljavati. Kao odomaćena mera predostrožnosti i znak prepoznavanja otrovnih od neotrovnih pečuraka je upotreba belog luka. Ako se beli luk kuva zajedno sa njima, pa posle kuvanja on ne promeni boju, one su jestive. Ovo je iskustvo ljudi koji se bave njihovim sakupljanjem. Pečurke treba pripremati samo u količini koja se može potrošiti. Podgrevanje treba izbegavati, jer podgrejane mogu izazvati razne probavne smetnje, pa tako i jelo pripremljeno od jestivih pečurki može da bude opasno. Gotovo jelo ne sme da stoji na toplom i vlažnom mestu.

    Neke jestive pečurke su dobre samo dok su mlade, a stare mogu da budu škodljive (takva je smrčak).

    Baš zbog toga što pečurke mogu biti opasne po zdravlje, na tržištu se nalaze pečurke koje su predhodno pregledane. Prodaju se cele ili prepolovljene.

    Od pečuraka se mogu pripremiti veoma ukusna jela: čorba, umak, dinstane pečurke, puding od pečuraka, salata od pečuraka, omlet sa pečurkama, odseci sa pečurkama i drugo.

    Bez obzira kako će se koristiti, pečurke se predhodno kuvaju ( za salatu) ili dinstaju. Prilikom dinstanja razvija se veoma prijatna, specifična aroma. Pečurke se mogu pripremati i na roštilju (šampinjoni) i tada su inzvarednog ukusa. One sa većim šeširom mogu se i pohovati. 

    Ako postoji mogućnost da se sakupi veća količina pečuraka, naročito vrganja, jer to su pečurke koje se najviše beru, one se mogu konzervisati. Najjednostavniji način konzervisanja je sušenje. Za sušenje se pepurke (vrganji, šampinjoni i dr) iseku u tanke listiće, stave na beli papir ili pleh i suše u toploj pećnici ili na vazduhu.

    Suve pečurke treba staviti u platnene vrećice ili vrećice od gaze i obesiti na suvom i promajnom mestu. Pre upotrebe treba ih oprati, potopiti u mlaku vodu i upotrebiti. Vodu u kojoj su pečurke kvašenje treba upotrebiti za dolivanje.

    Odlično se mogu pečurke konzervisati i u sirćetnom rastvoru ili, pak, u blagom slanom rastvoru, sterilizovane.

    Posebna vrsta pečurke su takozvani tartufi, koje mogu da se nađu u hrastovim šumama. Spolja je obično crne boje, a na preseku je sivocrna, protkana svetlijim žilicama. Za sakupljanje ove pečurke koriste se naročito izvežbani psi, jer ona raste pod zemljom (oko 15-20 cm). Tartufi su vrlo aromatičnog ukusa. Kod nas dolazi u trgovinu najčešće konzervisana. U Francuskoj i Italiji je mnogo koriste skuvanu u slanoj vodi, pa zatim prelivenu maslacem. U Italiji ih seku i u tanke listiće, preliju uljem, pobibere i zagreju pa, još dok su tople, dodaju sok od limuna i posipaju ih parmezanom.

 ..........................................................................................................................................................

Ako Vam se dopao post, podelite ga na društvenim mrežama i doprinesite da se za blog čuje dalje. Hvala! ♥