Surimi Štapići

Surimi Štapići

Surumi Štapići - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• Četvrtina struka praziluk
• 2 čena beli luk
• Šolja paradajz pirea
• Malo ulja, soli, bibera, origana i peršuna
• 150g štapića krabe
• Jedna paprika
• Šolja pirinča

Priprema:

Šopska Salata

Recept za Šopsku salatu

Šopska salata - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• 1 paradajz
• 1 krastavac
• 2 paprike
• 1/2 crnog luka
• feta sir
• 2 kašike maslinovog ulja
• so po ukusu

Priprema:

Salata sa avokadom i tunjevinom

Recept za pripremu salate sa avokadom i tunjevinom

Salata sa avokadom i tunjevinom - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• konzerva tunjevine
• jedan avokado
• 1 manji krastavac
• 5 kom. chery paradajza ili jedan manji paradajz
• kašika senfa
• seme susama, lana i suncokreta za posipanje
• nekoliko listova zelene salate

Piletina sa povrćem

Recept za piletinu sa povrćem

Piletina sa povrćem - Foto: Najukusniji Recepti

Sastojci:

• 130g piletine
• nekoliko cvetova brokolija, 6-7 prokelja
• začin (so, biber, đumbir, origano)
• Crni luk, beli luk
• Jedna šargarepa
• pola čače kefira
• 2 kašičice senfa
• malo ulja
• belo vino po ukusu

Priprema:

Pečurke

Upotreba i pripremanje pečuraka

    Pečurke (gljive) čine posebnu grupu povrća, veoma cenjenu zbog svog ukusa i istovremeno veoma opasnu zbog sadržaja otrovnih materija u nekim vrstama. One sadrže biološki vredne belančevine, prilično ugljenih hidrata i vrlo malo masti.

    Zbog vrlo prijatnog ukusa, pečurke se rado koriste i njima se u jelovniku uvek unosi prijatna promena. Iako u našim šumama i na livadama ima mnogo pečuraka, ne bi se moglo reći da se one koriste u onoj meri koliko bi to bilo moguće. Jedan od najvećih razloga slabog korišćenja je svakako nepoznavanje pečuraka. Naime, postoji

Termička obrada povrća

Spremanje povrća termičkom obradom

    Da bi se sastojci povrća u procesu kuvanja (termičke obrade) povrća što je moguće bolje očuvali, treba se pridržavati sledećeg:

    omekšavati (kuvati, dinstati i dr.) što kraće vreme, toliko samo da povrće omekša; izbegavati podgrevanje jela sa povrćem i izostaviti dugo krčkanje; veće količine povrća kuvati u nekoliko puta, da bi se izbeglo suviše dugo izlaganje dejstvu toplote; po mogućstvu povrće brzo ohladiti; kod planiranja ručka, uz kuvano povrće treba uvek obezbediti i neko jelo od sirovog povrća; primenjivati takve metode kuvanja pri kojima će se vrednost povrća najviše očuvati

Pripremanje sirovog povrća

Sirovo povrće - priprema

    Kod pravilne primene postupka pri čišćenju i pranju, povrće zadržava u sirovom stanju najveći procenat svojih sastojaka, pa zvog toga, tako sirovo, treba da bude što češće sastavni deo svakodnevne ishrane. Skoro sve vrste povrća mogu se pripremati i koristiti u sirovom stanju. Izuzetak čine neke vrste (boranija, kelj), koje se, zbog sadržaja nekih štetnih sastojaka a koji se razaraju pri kuvanju, mogu koristiti samo termički obrađene (kuvane).

    Prilikom upotrebe sirovog povrća, temeljno pranje je od posebnog značaja. Lisnato povrće i karfiol mogu se ostaviti 5-10 minuta u malo posoljenoj vodi. Posle pranja se povrće obično seče ili rendiše (usitnjava). Povrće sa čvrstom

PRIPREMANJE POVRĆA

Kako pripremati povrće

    Sadržaj celuloze i druih teže teže svarljivih sastojaka, zahteva odgovarajuću "pretpripremu" i obradu povrća, kako bi se učinilo što lakše svarljivim, ukusnijim i za organizam korisnijim. Delovanjem toplote rastvara se pektin, pa opne celuloze postaju rastresitije, prskaju i povrće postaje mekše. Rastresitost povrća se može postići i tehničkom obradom, kao što je, na primer, sečenje, rendisanje ili pasiranje.

    Celulozne opne nisu jednako čvrste kod svih vrsta povrća. Tako, na primer, mlada šargarepa ima manju celuloznu opnu od raznih vrsta kupusa ili od pasulja. Od čvrstoće celuloznih

Povrće

Povrće u kulinarstvu

    Delovi povrtarskog bilja (koren, stablo, lišće, cvet, plod, seme) koji se upotrbebljavaju za ljudsku ishranu nazivaju se jednim imenom povrće.

    Uzeto kao celina, povrće je značajan izvor mineralnih soli i vitamina, dok se vrste međusobno razlikuju u pogledu sadržaja belančevina, masti, ugljenih hidrata i vode. Otud potiče i raznolikost u njihovom razvrstavanju. Neki ih razvrstavaju, s obzirom na deo biljke koji se u ishrani koristi, na: korenasto i krtolasto, lisnato, cvetasto, plodovito i mahunasto.

    Drugi ih, pak, na osnovu sadržaju ugljenih