Najvažniji sastojci hrane
Najvažniji sastojci hrane su: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. U ovom postu možete pročitati o ugljenim hidratima.
Ugljeni hidrati
Ugljeni hidrati su uglavnom sastojci biljnih namirnica, dok ih u životinjsim ima u veoma malim količinama, na primer u 100 grama mesa ima jedva 0,5 grama ugljenih hidrata, jedina hrana životinjskog porekla koja sadrži značajnu količinu ugljenih hidrata su mlečni proizvodi.
Sagorevanjem jednog grama ugljenih hidrata razvija se energija-toplota od 4,1 kalorije.
Sagorevanjem jednog grama ugljenih hidrata razvija se energija-toplota od 4,1 kalorije.
Pod ugljenim hidratima podrazumevaju se u prvom redu šećer i materije koje su im srodne, ali ne treba pri tome shvatiti da su sve materije slatkog ukusa ugljeni hidrati. To su uglavnom sastavni delovi biljne hrane: žitarica, odnosno brašna, hleba, krompira, pasulja i drugo, a najvažniji ugljeni hidrat biljnog porekla je skrob. Najveći deo energije potrebne za rad čovek dobija baš od ugljenih hidrata, koji su široko rasprostranjeni u prirodi. Među ugljenim hidratima, celuloza je jedan koji ne može da se koristi kao energetski izvor (jer je nesvarljiva), ali je zato ona dobar regulator rada creva, jer u procesu varenja nabubri, pa svojom povećanom zapreminom vrši mehanički nadražaj na zidove creva. Zato se suve šljive i druge namirnice bogate celulozom preporučuju osobama koje pate od neuredne stolice.
Što se tiče ugljenih hidrata koju čovek treba dnevno da unese hranom, ona u prvom redu zavisi od težine posla. Za teži rad potrebno je više snage-energije, te i više ugljenih hidrata. Prosečna dnevna potreba za ugljenim hidratima iznosi oko 400 grama.
Energetske materije, sagorevajući u organizmu oslobađaju toplotu koja se meri kalorijama. Jedna kalorija je ona količina toplote koja je potrebna da se jedan kilogram vode zagreje za jedan Celzijusov stepen. To je takozvana velika kalorija.
Valja još reći da su prosti uljeni hidrati kao inekcija šećera, odmah podižu nivo šećera u krvi, dok složeni ugljeni hidrati postepeno oslobađaju šećer u organizmu. Prosti ugljeni hidrati se nalaze pretežno u prerađenoj i rafinisanoj hrani, dok se složeni ugljeni hidrati nalaze u neprerađenoj prirodnoj hrani.
Osim belančevina, masti, ugljenih hidrata koji su energetski i gradivni materijali organizmu su potrebni, mada u znatno manjim količinama, takozvani zaštitne materije u koje spadaju vitamini, mineralne materije i voda.
..........................................................................................................................................................
Ako Vam se dopao post, podelite ga na društvenim mrežama i doprinesite da se za blog čuje dalje. Hvala! ♥
Нема коментара:
Постави коментар