Sastojci Hrane: Belančevine

Najvažniji sastojci hrane

Najvažniji sastojci hrane su: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. U ovom postu možete pročitati o belančevinama.

Belančevine

    Belančevine čine najveći deo čvrstih sastojaka čovečijeg tela, a nazivaju se još i proteinima, po grčkoj reči protos, koja znači prvi, najvažniji. One čine osnovu svih živih ćelija: mišići, koža, kosa,
ćelije krvi, jednom rečju, sva telesna tkiva sastavljena su od belančevina. Belančevine su nezamenljiv materijal za obnovu, rast i razvoj tkiva, i zato ih ubrajamo u gradivne materijale. Osim toga one imaju ulogu u stvaranju zaštitnog materijala, koji štiti organizam od oboljenja. Poznata je i njihova uloga o prenošenju vode u organizmu, a takođe su i izvor energije ( zbog toga ih nazivaju i energetskim materijalima; sagorevanjem 1 grama belančevina razvija se energija - toplota od 4,1 kalorije).

    Belančevine se u prirodi nalaze u biljnom i životinjskom svetu, ali se one međusobno razlikuju po vrednost, što primorava čoveka da se hrani mešovitom hranom, kako bi obezbedio svoje telo svim potrebnim sastojcima. Glavni izvor belančevina životinjskog porekla su meso i riba (naročito posniji), proizvodi od mesa i ribe, mleko i mlečni proizvodi (sir, kajmak, jogurt, kiselo mleko i dr), jaja. Utvrđeno je da su belančevine životinjskog porekla sličnije onim koje ulaze u sastav čovečijeg tela i da upravo one sadrže i izvesne sastojke (bitne ili esencijalne amino-kiseline) neophodne organizmu. Otud i proističe veća biološka vrednost životinjskih belančevina nad biljnim. Što se tiče svarljivosti, ove se belančevine lakše vare i bolje iskorišćavaju u organizmu od biljnih.

    Glavni izvori biljnih belančevina su razna žita (žitarice) i njihovi proizvodi (brašno, hleb, testenine), krompir, mahunasti plodovi itd. Čovek ne može da stvara rezerve belančevina, kao što je to slučaj sa mastima, te je zato primoran da ih svakodnevno uzima. Ako se to ne čini doći će do zaostajanja u rastu i razvoju, smanjiće se otpornost tela prema bolestima, doći će i do smanjenja crvenih krvnih zrnaca, što ima za posledicu malokrvnost. Opadanje telesne težine, zamor i mnoge druge pojave posledica su nedostatka belančevine, jer ako ih čovek svakodnevno ne unosi, on je primoran da troši svoje sopstvene belančevine, tj. one koje su sastavni deo njegovog tkiva i tako dolazi do svih neželjenih pojava, koje se naročito mogu odraziti na mlade organizme u razvoju.

    U procenjivanju dnevnih potreba u belančevinama, najmerodavniji su sledeći činioci: uzrast i zdravstveno stanje. Ordrasla osoba treba dnevno da uzima jedan gram belančevina na jedan kilogram telesne težine, dok deca, zavisno od uzrasta i dva tri puta više (što su manja, to su im potrebe veće). Pojačano unošenje belančevina potrebna je i ženama u posebnim fiziološkim stanjima, kao što su trudnoća i dojenje, zatim rekonvalescentima (osobama koje se oporavljaju posle bolesti), bolesnici pre i posle hirurških intervencija, hronični bolesnici i oni koji su pretrpeli ranjavanje i teže opekotine. Kao što se vidi, belančevine su neophodni sastojak u našoj ishrani i one se moraju svakodnevno unositi.

 ..........................................................................................................................................................

Ako Vam se dopao post, podelite ga na društvenim mrežama i doprinesite da se za blog čuje dalje. Hvala! ♥