Sastojci Hrane: Mineralne soli

Najvažniji sastojci hrane

Najvažniji sastojci hrane su: belančevine, masti, ugljeni hidrati, vitamini, mineralne materije i voda. U ovom postu možete pročitati o mineralnim solima.

Mineralne soli

    Nalaze se u namirnicama biljnog i životinjskog porekla. Prisustvo mineralnih soli u hrani od velike je važnosti. Naročito pojedinih kao što su: natrijum, hlor, kalcijum, fosfor, gvožđe i jod.

    Natrijum:

    Natrijum se u vidu kuhinjske soli nalazi u znatnoj količini u našem telu, a hranom se unosi u dovoljnoj količini. Međutim, bilo iz navike ili zbog ukusa, mi upotrebljavamo znatno veće količine soli dodajući je kao gotovu namirnicu našem jelu. Kod ljudi koji se hrane pretežno biljnom hranom potrebe za kuhinjskom soli (natrijumhlorid) su veće nego kod onih koji se hrane namirnicama životinjskog porekla, jer biljne namernice sadrže više kalijumovih nego natrijumovih sloli.

    Bez soli se mnoge složene radnje u našem telu nebi moble odvijati. Ona ima osobinu da vezuje uz sebe vodu, zato nedostatak soli ima za posledicu, pored zamora, gubitka apetita, poremećaja u radu nervnog sistema i mišića, i stvaranje osećaja žeđi. Ako se samo vodom pokuša da se žeđ ugasi u tome se neće uspeti, jer organizam bez soli neće biti u stanju da zadrži vodu te će se ona izlučivati, a čovek će opet biti žedan. Da bi se to preseklo, treba uzeti vodu sa dodatkom kuhinjske soli koja će je vezati za organizam. Veći gubitak soli nastaje pri povraćanju, čestim prolivima i obilnom znojenju, jer sa vodom, koja se ovom prilikom izluči, odlazi i so.

    U nekim specijalnim dijetetskim propisima na primer kod srčanih udara i bubrežnih oboljenja ograničava se upotreba kuhinjske soli.

    Hlor:

    Hlor je pratilac natrijuma te su im izvori u prirodi isti. Organizmu je potreban za stvaranje hlorovodonične kiseline, koja je neophodna u procesu varenja.

    Kalcijum:

    Kalcijum i fosfor nalaze se u mleku, jajima, siru, spanaću i dr. Važni su za razvoj i rastenje, a naročito za izgradnju kostiju i zuba. Bez njih bi naše kosti bile krute, lomne i iskrivljene. Da bi se ove mineralne materije pravilno koristile u našem organizmu, neophodno je potrebno da uz njih unosimo i vitamin D, jer on pomaže taloženju kalcijuma i fosfora u kostima i zubima.

    Nedostatak kalcijuma usporava rast dece, pravilni razvoj njihovih kostiju i zuba. Prosečna količina kalcijuma, koja je svakodnevno potrebna odraslima iznosi 0,8 grama, a za decu oko 1 gram.

    Gvožđe:

    Gvožđe je važan sastojak naše krvi. Crvena krvna zrnca, koja sadrže gvožđe, od izvanrednog su značaja za snabdevanje ćelija našeg tela kiseonikom iz vazduha. Dnevne potrebe za gvožđem iznose 12 miligrama. Deci u ranom detinjstvu, u doba puberteta i ženama, a naročito za vreme trudnoće, gvožđe je neophodno. Nedostatak gvožđa izaziva malokrvnost. Gvožđe se u prirodi nalazi u svim vrstama mesa, a naročito u jetri, slezini, žumancetu, mahunastim biljkama i zelenom lisnatom povrću.

Mleko je siromažno gvožđem, što naročito treba imati na umu u dečijoj ishrani u kojoj mleko zauzima značajno mesto.

    Jod:

    Poznato je da se pojava gušavosti sreću u krajevima gde voda i hrana oskudevaju u jodu. Da bi se ova pojava sprečila, preporučuje se upotreba takozvane jodirane soli. To je ustvari obična kuhinjska so kojoj su dodate male količine jedinjenja joda. Pri tom ukus, miris i boja soli ostaju nepromenjeni. Potrebe u jodu su minimalne ali je njegova količina u voću i povrću promenljiva i zavisi od vode i zemljišta na kom raste.

 ..........................................................................................................................................................

Ako Vam se dopao post, podelite ga na društvenim mrežama i doprinesite da se za blog čuje dalje. Hvala! ♥